Pojam hipoteke. Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašcuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbedenog hipotekom pre obicnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u cijoj svojini se nepokretnost nalazi. Upisana hipoteka prati nepokretnosti i u slucaju njihove prodaje, tako da novi vlasnik stice nepokretnost pod ovim stvarnopravnim opterecenjem, što poveriocu daje veliku sigurnost za naplatu
potraživanja iz vrednosti založene nepokretnosti. S druge strane, to što vlasnik hipotekovanog dobra (dužnik ili trece lice) ne prenosi založeno dobro u državinu hipotekarnog poverioca, ostavlja mu mogucnost da iskorišcava to dobro (posebno kad je dužnik istovremeno i vlasnik) i omogucava mu brže otplacivanje duga.
Predmet hioteke je uvek nepokretnost.
To znaci da se hipoteka može zasnovati na zemljištu (poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, neizgradeno i izgradeno gradevinsko zemljište), na gradevinskim objektima trajnog karaktera, kao što su: kuce za stanovanje zemljoradnika, zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, porodicne stambene zgrade, vile, vikendice i druge zgrade za odmor i oporavak, lokali i poslovne prostorije, odmarališta, stanovi i drugi objekti društvenog standarda, ekonomske zgrade (fabricke i pomocne zgrade i druge poslovne prostorije, magacini,
skladišta, i ostali prateci objekti, ugradena oprema, proizvodne hale i dr. ), privredne zgrade zemljoradnika, garaže, i drugi gradevinski objekti i sve druge nepokretnosti upisane u javne knjige koje su vlasništvo dužnika ili treceg lica, i koje su u prometu. Zakon o hipoteci, precizira da predmet hipoteke može biti i deo nepokretnosti, susvojinski udeo u nepokretnoj stvari, pravo gradaenja, kao i pravo prece gradnje. Hipoteka se može konstituisati i na objektu u izgradnji za koji je izdata pravosnažna gradevinska dozvola.
Ovo poslednje omogucava da se hipotekarni kredit obezbedi na osnovu ne samo postojece nego i buduce nepokretnosti. Cilj je da se i onima koji nemaju nepokretnost omoguci obezbedivanje hipotekarnog kredita zalaganjem baš te nepokretnosti radi cije se izgradnje kredit traži, a to može biti kako stambeni, tako i kredit za izgradnju u privredi.
Hipoteka obuhvata sve sastavne delove nepokretnosti, po pravilu i neodvojene prirodne plodove, pripatke nepokretnosti, kao i sva naknadna poboljšanja i povecanja vrednosti (tzv. ekstenzivnost hipoteke).
Principi hipotekarnog prava.
Predmet hipoteke uvek mora biti odreden i nije moguca generalna hipoteka na celokupnoj nepokretnoj imovini jednog lica. Isto tako, hipoteka "pokriva" tacno odredeni iznos potraživanja koji se upisuje zajedno sa hipotekom. Zajednicka hipoteka postoji kada se, radi obezbedivanja jednog potraživanja, hipotekom optereti više nepokretnosti, bez obzira
da li pripadaju istim ili razlicitim vlasnicima, a naplata je, po izboru poverioca, moguca iz vrednosti jedne ili više nepokretnosti. Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnjji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika. Kod namirenja, ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine. Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednickoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svi zajednicara.
Kod namirenja, zajednicari imaju pravo prece kupovine. Potraživanje koje može biti obezbedeno hipotekom-svako potraživanje, ukljucujuci i buduce ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranojvaluti. Potraživanje obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
