Wednesday, 16 May 2012 13:43

Nis,Pravni fakultet,Centar

PRVI RED NADGRADNJE RADJENO 2000.GOD. STAN SE SASTOJI OD HODNIKA, KUPATILA, KUHINJE SA TRPEZARIJOM, TERASE I DVE SPAVACE SOBE. LAMINAT NA PODU. CENTRALNO GREJANJE.

Osnovne informacije

  • Cena 32500 EURA
  • Kvadratura 34 M2
  • Lokacija Nis,Pravni fakultet
Nekretnina se nalazi u kategoriji: jednoiposobni stanovi

Pravo svojine je stvarno pravo koje daje najšira ovlašćenja licu koje je imalac tog prava.
SVOJINA je pravo jednog lica.tj.vlasnika određene stvari, da tu stvar UPOTREBLJAVA,PRIKUPLJA PLODOVE koje ta stvar daje i RASPOLAŽE njome.
To znači da pravo svojine sadrži tri ovlašćenja :

  1. IUS UTENDI – Ovlašćenje da se stvar upotrebljava
  2. IUS FRUENDI – Ovlašćenje da se prikupljaju plodovi
  3. IUS ABUTENDI – Ovlašćenje da se stvarju raspolaže

PREDMET prava svojine je stvar (res).
Stvari mogu biti pokretne i nepkretne ,individualno određene  i stvari     određene po rodu, stvari u prometu  I stvari van porometa, potrošne I  nepotrošne, deljive I nedeljive.

Pokretne stvari su sve one stvari koje se mogu pomerati s jednog mesta na drugo bez promene svoje suštine.Stvari koje su spojene sa zemljištem tretiraju se kao nepokretnosti I za njih važi isti režim koji važi za nepokretne stvari.(astal, stolica, televizor,knjiga).

Nepokretne stvari su sve one stvari koje se nemogu pomerati s jednog mesta na drugo  bez promene suštine stvari.(zemljište ,zgrade,garaže, stanovi).

Individualno određene stvari su one stvari koje  imaju skup karakteristika po kojima se razlikuju od drugih I koje ih čine jedinstvenim.(pr. Slika Monaliza, knjiga Na Drini ćuprija ).

Stvari određene po rodu su stvari koje predstavljaju jedan skup,koji je određen po kvalitetu I količini.(žito, vino, pesak, kukuruz).

Stvari u prometu su one stvari koje se bez ikakvih ograničenja može prenositi sa jednog lica na drugo.(kuća u privatnom vlasništvu, olovka, računar).

Stvari van prometa su dobra u opštoj upotrebi  i u posebnom pravnom režimu ,koje se nemogu prenositi sa jednog lica na drugo.(trg, gradska ulica,spomenik ).

Potrošne stvari su sve stvari koje se prilikom upotrebe troše, i nemogu se više koristiti.

Deljive stvari su one stvari koje se mogu podeliti na više delova tako da svaki deo zadržava sve karakteristike stvari kao celine

Nedeljive stvari su one stvari koje se nemogu podeliti na više delova.

Iako je pravo svojine najšire pravo na stvari ,ono ipak podleže izvesnim ograničenjima. Ta ograničenja su različite prirode  i  sadržana su u brojnim zakonskim propisima.
Opšte ograničenje prava svojine proizilazi iz jednog od osnovnih načela građanskog prava , a to je načelo zabrane zloupotrebe subjektivnih prava, što znači da titular prava svojine ne može upotrebljavati svojiu stvar na naćin kojim nanosi štetu drugom licu ili ga ograničava u vrešenju nekog prava.

 

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata
Wednesday, 12 October 2011 21:36

Prestanak Hipoteke

Ispis hipoteke iz registra. Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, kad obezbedeno  potraživanje prestane na nacin dozvoljen zakonom. Ispis hipoteke na zahtev vlasnika, vrši se samo ako je dug isplacen u potpunosti. Zahtev mora da sadrži: Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaceno. Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da saglasnost za brisanje hipoteke.

Prestanak usled propasti hipoteke. Hipoteka prestaje i kad predmet propadne u celosti (vlasnik može da zahteva ispis hipoteke), ali se ponovo uspostavlja ako  vlasnik obnovi predmet, a ponovni upis vrši se po samom zakonu. Uslucaju propasti hipoteke ili delimicne propasti hipoteke, hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stice založno pravo na potraživanje naknade iz osiguranja, odnosno na isplacenoj naknadi.

Prestanak usled opšteg interesa. Hipoteka prestaje i kad, u cilju zadovoljenja opšteg interesa (eksproprijacija i sl.), a u skladu sa zakonom i na osnovu odluke nadležnog organa,
pravo vlasnika prede na trece lice. Utom slucaju ispis se vrši na zahtev novog vlasnika, a hipotekarni poverilac stice založno pravo na potraživanju naknade, odnosno na isplacenoj naknadi, odnosno upisuje hipoteku na nepokretnosti koja je predata u svojinu vlasniku umesto oduzete nepokretnosti u opštem interesu.

Prestanak u slucaju sudske prodaje. Hipoteka prestaje i kad je izvršena sudska javna prodaja predmeta. U tom slucaju, ispis se vrši na osnovu pravosnažne
sudske odluke o namirenju hipotekarnih poverilaca.

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata
Wednesday, 12 October 2011 21:34

Redosled namirenja

Rang poverilaca kod namirenja. Kada je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplacuju njihova potraživanja iz
cene dobijene prodajom predmeta hipoteke odreduje se prema danu, casu i minutu nastanka hipoteke, racunajuci od momenta prve upisane hipoteke. Vži princip "prvi
u vremenu, jaci u pravu" ("prior tempore potior iure").

Redosled namirenja potraživanja. Nakon vansudske prodaje, poverilac ce, u roku od 7 dana od dana naplate prodajne cene nepokretnosti, sledecim redom namiriti: Stecaj. Ako je predmet hipoteke u stecajnom postupku, poverilac ima pravo da razlucnom tužbom traži zasebno namirenje iz vrednosti nepokretnosti.

 

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata

Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrdenog pravosnažnim odobrenjem  za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugradene u objekat u izgradnji. Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji,  izdace bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju. Kupac u tom slucaju, po samom zakonu stupa u  sva prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu.

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata
Wednesday, 12 October 2011 21:26

Vansudski postupak namirenja

VANSUDSKI POSTUPAK POMIRENJA

Prva opomena- upozorenje o docnji. Odredbama o vansudskom namirenju garantuje se brzo namirenje potraživanja i zaštita prava kako poverioca tako i dužnika. Ako dužnik ne plati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne isprave ili izvršne isprave, poslace opomenu sa detaljno utvrdenim sadržajem, u pismenoj formi, istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su razlicita lica), cime se pokrece postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu.
Ta prva opomena treba da sadrži:

Druga opomena- upozorenje o prodaji. Ako u roku od 30 dana dužnik ipak ne plati dug, poverilac dužniku i vlasniku šalje opomenu o prodaji nepokretnosti, sa istim sadržajem, kao i kod prve opomene, uz dodatno:

Zabeležba hipotekarne prodaje.

Time poverilac zapocinje postupak prodaje nepokretnosti, koju mora zabeležiti u registru nepokretnosti, podnoseci uz zahtev:

Registar nepokretnosti ce u roku od 7 dana od dana prijema zahteva izvršiti zabeležbu hipotekarne
prodaje u korist poverioca i dostaviti poveriocu, dužniku i vlasniku nepokretnosti rešenje o zabeležbi.
Zabeležba hipotekarne prodaje i rešenje hipotekarne prodaje sadrži:

Pravo žalbe. Vlasnik, dužnik i poverilac imaju pravo žalbe nadležnom organu na rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje u roku od 15 dana
od dana prijema rešenja. Nadležni organ mora u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe doneti drugostepeno rešenje koje je konacno i izvršno
i protiv njega nije dozvoljena tužba ili pravni lek.

Žalba ce biti uvažena ako dužnik ili vlasnik dostavi registru nepokretnosti neosporne pismene dokaze:

Sastanak sa poveriocem. Dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti može, u roku od 10 dana od dana dobijjanja opomene o prodaji nepokretnosti, zatražiti sastanak sa poveriocem odnosno njegovim predstavnikom, koji su u obavezi da ga prime u svojim prostorijama u radno vreme.

Slanje pisama. Svako pismeno poverilaca smatra se primljenim danom slanja preporucenom poštom na adresu dužnika, vlasnika ili hipotekovane nepokretnosti, cime se bitno ubrzava postupak namirenja vansudskom prodajom i dužnik onemogucava da izbegavanjem prijema pismena odloži namirenje.

Pravo prodaje. Ukoliko dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prode rok od 30 dana, poverilac stice pravo da pristupi prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcijske prodaje ili neposredne pogodbe (izbor jednog nacina prodaje ne iskljucuje mogucnost primene drugog nacina prodaje, ako nepokretnost ostane neprodata). Pre prodaje, on treba da utvrdi orjentacionu tržišnu vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlašcenog sudskog veštaka.
Na vrednost hipoteke uticu: vrsta i starost objekta, namena nepokretnosti i lokacija, vrsta gradevinskog materijala od koga je objekat sagraden,  opremljenost objekta instalacijama, udaljenost od javnih puteva, vodovoda, elektricne mreže, telefona i dr.

Aukcijsku prodaju poverilac može sam organizovati ili je može poveriti licu koje se time profesionalno bavi. Oglas o održavanju aukcijske  prodaje mora biti na vidan nacin objavljen u dnevnom listu za region u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje, i treba da sadrži:

Poverilac ce istovremeno poslati dužniku, vlasniku nepokretnosti, odnosno trecem licu koje ima pravo na hipotekovanoj nepokretnosti, obaveštenje o oglasu koje sadrži:

Pocetna cena na prvoj aukciji ne može biti niža od 75% proenjene vrednosti. Ako prva aukcija ne uspe, pocetna cena na drugoj aukciji ne može biti niža od 60% od procenjene vrednosti. Izuzetno, poverilac i vlasnik, odnosno dužnik mogu, prilikom organizovanja aukcijske prodaje, u pismenom obliku ugovoriti da se nepokretnost može prodati i po nižoj ceni od 75% procenjene vrednosti, odnosno od 60% proenjene vrednosti. Na aukciji može ucestvovati i poverilac dajuci sopstvenu ponudu.

Prodaja neposrednom pogodbom. Na osnovu pravosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, poverilac može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna uobicajenoj tržišnoj ceni u vreme prodaje.

Ukoliko se prodaja vrši preko advokata ili preko agencije za promet nepokretnosti, uobicajeni honorar, odnosno provizija mogu biti ukljuceni u prodajnu cenu.

Najkasnije u roku od 15 dana pre zakljucenja ugovora o prodaji nepokretnosti, poverilac ce o prodaji obavestiti dužnika, vlasnika nepokretnosti i  lica koja imaju druga prava na nepokretnost, obaveštenjem koje sadrž:

Asistencija policije u slucaju ometanja vansudskog namirenja. U toku vasudskog postupka namirenja, nadležni organ unutrašnjih poslova  dužan je da bez odlaganja hipotekarnom poveriocu, odnosno njegovom zastupniku, pruži svu pomoc neophodnu za sprovodenje postupka namirenja, u slucaju da vlasnik, odnosno drugi držalac nepokretnosti u postupku njene prodaje ne dozvoljava pristup nepokretnosti, odnosno odbija da se  dobrovoljno iseli iz nepokretnosti, u roku od 15 dana od dana zakljucenja ugovora o prodaji.

Namirenje iz prodajne cene. U slicaju da cena ostvarena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom pogodbom ne namiruje celokupno potraživanje poverioca,  dužnik ostaje dužan poveriocu preostali dug u iznosu razlike izmedu celokupnog potaživanja i ostvarene cene. Ako se hipotekarni poverilac  namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine. Ako cena hipotekovane nepokretnosti, dobijena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom pogodbom, prevazilazi visinu potraživanja, hipotekarni poverilac dužan je da hipotekarnom dužniku isplati tu razliku.

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata
Wednesday, 12 October 2011 21:23

Namirenje potraživanja

OPŠTA PRAVILA

Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje potraživanje iz vrednost hipotekovane nepokretnosti,
bez obzira u cijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku. Namirenje u tom slucaju sprovodi se u skladu sa Zakonom o hipoteci,
odnosno zakonom kojim se ureduje izvršni postupak, kao i zakonom koji ureduje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima.
U slucaju obicne hipoteke, namirenje se vrši u skladu sa opštim odredbama Zakona o hipoteci i odredbama Zakona o izvršnom postupku,
dok se na namirenje hipoteke sacinjene u formi verodostojne ili izvršne isprave primenjuju pravila vansudskog namirenja iz Zakona o hipoteci
(cl. 29-38).

Zastarelost potraživanja. Hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbedenog potraživanja.
To se odnosi samo na glavni dug, a ne i na kamate i druga povremena davanja. Namirenje naknadnim ugovorom poverioca i vlasnika. Hipotekarni poverilac može
se, nakon dospeca obezbedenog potraživanja namiriti i sticanjem prava na predmetu nepokretnosti, na osnovu naknadnog ugovora sa vlasnikom hipotekovane
nepokretnosti. Naknadnim ugovorom, koji se zakljucuje po dospelosti u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod notara, može se ugovoriti:

Licna subrogacija. Ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije stvarni dužnik, ono putem licne subrogacije stupa na mesto hipotekarnog
poverioca prema stvarnom dužniku i trecim licima, te se shodno tome može namiriti iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata
Wednesday, 12 October 2011 21:14

Prava i obaveze poverilaca

Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbedenje slicnog stepena sigurnosti kao što je hipoteka, a ako takvo obezbedenje ne dobije da zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja,
i to u slucajevima:

  • ako zbog ponašanja , odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog držaoca, dode do smanjenja predmeta hipoteke,
  • ako zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke.

Poverilac, takode, ima pravo da zahteva da sud svojom odlukom naredi vlasniku, odnosno neposrednom držaocu, da prestane sa odredenim ponašanjem, ako je zbog takvog ponašanja
vrednost predmeta hipoteke smanjena ili preti opasnost
da bude smanjena, kao i sud odlukom dozvoli poveriocu preduzimanje potrebnih mera.

Hipotekarni poverilac može, ako okolnosti ne trpe odlaganje, da sam preduzme potrebne mere i pre nego što dobije dozvolu od suda,
ako je hipoteka zasnovana na izvršnoj ispravi koja sadrži elemente predvideneZakonom o hipoteci.

Poverilac u svakom slucaju, ima pravo da zahteva da sud obaveže vlasnika da plati naknadu za ucinjene troškove,
koji uživaju prvenstvo u naplati u odnosu na sve upisane terete.

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata
Wednesday, 12 October 2011 20:58

Jednostrana hipoteka - založna izjava

Jednostrana hipoteka, za razliku od dvostrane hipoteke koju ugovaraju vlasnik nepokretnosti i poverilac potraživanja, nastaje na osnovu založne ( hipotekarne) izjave - isprave sacinjene od strane vlasnika, kojom se vlasnik jednostrano obavezuje i saglašava, da poverilac može, ukoliko dug ne bude isplacen o dospelosti, naplatiti svoje potraživanje iz vrednosti njegove nepokretnosti, na nacin opisan Zakonom. Založna izjava po formi i sadržini  odgovara ugovoru o hipoteci, s tim što je potpisuje jedno lice i svoj potpis overava u sudu ili kod notara.

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata
Wednesday, 12 October 2011 20:55

Ugovorna hipoteka

Ugovorna hipoteka (ugovor o hipoteci)

Ugovor o hpoteci je ugovor izmedu vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplacen o dospelosti,
da poverilac naplati svoje obezbedeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na nacin propisan zakonom. Ugovor o hipoteci može da bude samostalan
ili deo ugovora o zajmu, kreditu ili drugog ugovora koji ureduje potraživanje.

Forma. Ugovor o hipoteci zakljucuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašcenog organa za overu potpisa
na aktima o prometu nepokretnosti.

Sadržina. Ugovor o hipoteci, da bi se na osnovu njega mogao sprovesti postupak vansudskog namirenja po Zakonu o hipoteci, treba da sadrži:

  • Odredbe o identifikaciji ugovornih strana- ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca,
    kao i dužnika, ako su to razlicita lica;
  • podatke o potraživanju- precizne podatke o potraživanju koje se obezbeduje, valuti obracuna i valuti placanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove
    dospelosti i mestu i nacinu placanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti
    visina kamate, mestu i nacinu placanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja,
    odnosno nacinu na koji se odreduje dospelost, ako rok nije odreden;
  • podatke o nepokretnosti- o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, ukljucujuci i dokaz o vlasništvu, odnosno o drugom pravu iz clana 3.
    ovog zakona, ukljucujuci i podatke o plodovima i pripacima uz nepokretnost;
  • izjavu vlasnika da pristaje na upis hipoteke (clausula instabuladi)- bezuslovnu izjavu vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše
    hipoteku na njegovoj nepokretnost;
  • izjavu vlasnika / zalogodavca da pristaje na vansudsku naplatu- izricitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika kojom on neopozivo ovlašcuje poverioca,,br> ako dug ne bude placen o dospelosti, da poverilac može da naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje
    utvrdenim Zakonom o hipoteci, bez podnošenja tužbe sudu, kao i saglasnost vlasnika da nepokretost prinudnim putem bude ispražnjena i predata kupcu
    u posed u roku od 15 dana od dana zakljucenja ugovora o prodaji.
  • izricitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica,
    pristaje na mogucnost izvršenja ugovora o hipoteci prodajom njegive nepokretnosti u skladu sa zakonskim odredbama o vansudskom postupku namirenja,
    bez prava na vodenje parnice, kao i na mogucnost da njegova nepokretnost, ako je ne preda dobrovoljno, prinudnim putem bude ispražnjena i predata kupcu
    u posed u roku od 15 dana od dana zakljucenja ugovora o prodaji;
  • jasno naznacenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, ukljucujuci i ulazak u nepokretnost
    bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac idr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, da ce mu omoguciti pristup
    hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.), kao i da ce saradivati sa poveriocem u postupku prodaje;
  • izricitu izjavu treceg lica, ako takvo lice postoji, koje ima neposrednu državinu, a nije vlasnik hipotekovane nepokretnosti (zakupac i dr.),
    da je svesno posledica do kojih ugovor o hipoteci može dovesti, ukljucujuci i iseljenje iz nepokretnosti i gubljenja državine na njoj, kao i da je
    saglasno sa pravima i obavezama iz tacke 3. ovog stava.

Hipoteka koja sadrži sve elemente pod tackama od 1-8. smatra se po Zakonu o hipoteci "izvršnom ispravom" i upisuje se u registre nepokretnosti kao
"izvršna vansudska hipoteka", a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama Zakona o hipoteci. Ukoliko ugovor o hipoteci,
odnosno založna izjava sadrži samo tacke 1-4. bez gore navedenih tacaka 5-8., ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava nemaju svojstvo izvršne isprave
pa se namirenje ne može sprovesti po odredbama o vansudskom namirenju iz Zakona o hipoteci, vec po odredbama Zakona o izvršnom postupku.

Ništave odredbe ugovora o hipoteci:

  • odredba da poverilac može da proda hipotekarnu nepokretnost ako dug ne bude isplacen o dospelosti, osim u slucaju iz cl. 34-36. zakona o hipoteci,
  • odredba da nepokretnost, u slucaju neisplate duga, po neodredenoj ili unapred odredenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili treceg lica (lex commissoria),
  • odredba da poverilac ima pravo da upotrebljava predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje predmet hipoteke, jer to pravo i dalje zadržava vlasnik ili lice
    koje on ovlasti,
  • odredba da vlasnik ne može da otudi predmet hipoteke ili da ga optereti hipotekom u korist docnijeg poverioca, jer je vlasnik i dalje slobodno može
    raspolagati nekretninom, pa je i prodati (u kom slucaju novi vlasnik stice stvar sa hipotekom) ili je opteretiti novom hipotekom (novi hipotekarni poverilac
    je po rangu naplativosti slabiji od prethodnog).

Upis hipoteke u katastar nepokretnosti vraši se na zahev vlasnika nepokretnosti, dužnika ili poverioca, na nacin opisan u clanu 11. Zakona.

Osnovne informacije

  • Cena
  • Kvadratura
  • Lokacija
Nekretnina se nalazi u kategoriji: Saveti Advokata
Page 1 of 2

Resources

Sections